hristina82

Nešto o Kopaoniku

hristina82 | 13 Decembar, 2007 12:26

KOPAONIK PRIRODNE ODLIKE Prirodne odlike Kopaonik se nalazi između reka Ibra i Sitnice na zapadu,Laba na jugoistoku, Jošanice i Kozničke reke na severu dok je istočna strana omeđena dolinom reke Rasine i Toplice. Duboke kotline i klisure Kopaonika urezale su Barska i Lisinska reka na zapadnoj strani, Duboka i Brzećka reka na istočnoj strani, a Ciganska i Gobeljska reka na severnoj strani. I zajedno sa Samokovskom rekom, centralnom kopaoničkom vodenom arterijom, utiču na rasprostranjenje biljnog i životinjskog sveta i obeležavaju Kopaonik. Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (serpentiniti, graniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci). Današnje oblike reljefa Kopaonika stvorili su, kroz dugi niz godina, procesi erozije i spiranja. Klima Kopaonika obeležena je sa preko 200 sunčanih dana godišnje zbog čega i nosi naziv "planina sunca". Kopaonik se nalazi na prelazu primorske ka kontinentalnoj klimi. Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom.Hladni i teži vazduh zadržava se u okolnim dolinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7 °C. Snegovi sa izvesnim odstupanjima padaju krajem novembra i traju do meseca maja , prosečno 180-230 dana godišnje.Padavine su u proseku veće od 1000 mm godišnje. Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se od najstarijih vremena kopala ruda. Vulkanska aktivnost i vreli mineralni rastopi su uzrokovali promene na stenama usled visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastala "kopaonička rudna oblast" sa velikim brojem rudnika u kojima se mogu naći rude metala gvožđa, olova i cinka kao i retkih metala srebra i zlata i retkih minerala: volastonita, fluorita i azbesta. Kopaonik nije izvorište velikih reka zbog relativno malih godišnjih padavina ali zato postoji gusta mreža malih površinskih tokova koji potiču od brojnih izvora sa cele površine ove planine, od kojih su neki sa hladnom vodom, neki su lekoviti sa povećanom radioaktivnošću i mineralizacijom vode. Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode, Krčmar voda, Pajino preslo, Javor česma, Kaznovske bačije. - Na toku Samokovske reke, najveće vodene arterije Kopaonika, formiraju se mali vodopadi i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci formira višestepeni vodopad Jelovarnik u dužini od 80 metara. - Kopaonik je poznat po interesantnim hidrološkim pojavama tresavama i pištevinama. Tresave nastaju kao posledica velikog isparenja mnogih potoka i bara i stare su preko 1000 godina. Najveća tresava na Kopaoniku je Jankova bara. Pištevine su prirodni zagati od busenaste trave u kojima se zadržava voda. Obično pištevine postaju tresave. Na području Kopaonika nalazi se nekoliko urvinskih jezera. Najveće je Semeteško jezero, koje se nalazi na 900 mnv u ataru sela Semeteš ispod visa Orlovac. Semeteško jezero je kružnog oblika, prečnika 60m. Vodu dobija od podvodnih izvora, a manjim delom i od dva izvora iznad jezera. Podvodni izvori zaslužni su za to što je jezeru praktično nemoguće izmeriti dubinu, jer su oni toliko duboki i široki da praktično predstavljaju deo jezera. Prosečna temperatura vode je 10°C, dok u julu i avgustu dostiže i 20°C. Na jezeru su se formirala tzv. "ploveća ostrva" na kojima ima rastinja. Prilikom duvanja vetra ostrva se kreću po jezeru, što predstavlja atrakciju poseticima jezera (vožnja po jezeru). Jezero je poribljeno sa šaranom, a "starosedeoci" su tritoni (Salamandra salamandra) - vrsta repatih vodozemaca iz porodice Salamandera sa slabo razvijenim nogama u našem narodu poznatiji kao daždevnjaci. Jugozapadno od Jošaničke banje nalaze se još dva urvinska jezera: Gornje (Dugačko) i Donje (Malo) jezero. Od hidrotehničkih zahvata na Kopaoniku interesantan je Mijatovića jaz, koji je Dragoljub Mijatović iz sela Žutice prokopao 1929. godine, kao kanal za vodu (vadu) dužine 18 km. "Gejzir" hladne vode koji je nastao kao posledica hidrogeoloških istraživanja, stub je vode visine oko 5 metara. Najpoznatije banje ovog područja su: Jošanička banja (t° 78°C), Lukovska banja (t°36°-56°C) i Kuršumlijska banja (t ° 38°-56°C) čije vode imaju izuzetno lekovita svojstva. - Povoljni klimatski uslovi, raznovrsna geološka podloga, debeo snežni pokrivač uticali su na razvoj izuzetno bogatog i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta tako da je Kopaonik postao pravi centar za istraživanja u nauci i praksi FAUNA 24.04.2006. Životinjski svet Kopaonika je dosta raznovrstan i od vremena od kada je Josif Pančić na Kopaoniku istraživao (pre 100 godina), se znatno promenio. U 19.veku na Kopaoniku je bilo medveda, risova, divokoza, tetreba, kuna, vidri... Do današnjeg vremena na Kopaoniku ovih životinjskih vrsta više nema. Opstali su i tu žive: vuk, divlja svinja, srna, lisica, zec, lasica, tvor... Među prirodnim retkostima (pod zaštitom), preostali su: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko (Falco peregrinus), Šumska sova (Strih aluco), Planinska ševa (Eremophila alpestris), Krstokljun (Loxia curvirostra), Sivi puh(Dryomys nitedula), Buljina (Bubo bubo), Divlja mačka (Felis silvestris), Živorodni gušter (Lacerta vivipara). Najbrojnija preživela vrsta životinjskog sveta na Kopaoniku jesu ptice i to pretpostavlja se zato što nisu strogo vezane za vegetacione i klimatske zone. Naš poznati ornitolog Sergej Matvejev, svojim dugogodišnjim istraživanjima ptica Kopaonika, je ustanovio da se broj vrsta ptica povećao u zadnjih 100 godina. Danas na ovoj planini ima ukupno 148 različitih vrsta ptica! Na hladnim i visokim delovima planine živi Sibirski skakavac. U bistrim planinskim vodama i brzacima živi Potočna pastrmka čija se brojnost znatno povećala poribljavanjem voda Kopaonika što je i bio jedan od prioritetnih zadataka NP Kopaonik. U toku su i istraživanja vezana za utvrđivanje brojnosti sisara na Kopaoniku koja NP Kopaonik radi zajedno sa stručnjacima Biološkog fakulteta u Beogradu. FLORA Povoljni prirodni uslovi ovog planinskog masiva omogućili su razvoj bogatog i raznovrsnog biljnog sveta koji su pručavali mnogi istraživači, širom sveta, s različitih aspekata. Biljni svet je zastupljen sa mnogobrojnim vrstama drveća, žbunova, zeljastih biljaka, cvetnica, paprati, mahovina, lišajeva, gljiva od kojih su mnoge i lekovite. Visokoplaninska flora Kopaonika zastupljena je sa 825 bilj. vrsta i podvrsta svrstanih u 292 roda i 80 familija, što predstavlja 1/5 ukupne flore Srbije. Najviši šumski pojas iznad 1500 mnv pokrivaju guste smrčeve šume dok se na većim nadmorskim visinama (1750-1900) smrčeve šume proređuju i prelaze u zajednice niskih žbunova gde preovlađuju planinska kleka i borovnica. Ledeno doba je, u odnosu na ostale delove Evrope, na našim planinama neznatno uništilo floru o čemu svedoči i brojna reliktna flora tj. biljke koje su ostaci nekadašnje drevne flore. Reliktna flora ukazuja na autohtonost flore i vegetacije Kopaonika. Biljke relikti Kopaonika su: Leontopodium alpinum, Vaccinium uliginosum, Eriophorum latifolium, Taxus bacata, Acer heldreichii, Ostya carpinifolia, Trolius europaeus i dr. FUNGI 24.04.2006. Svet gljiva zastupljen je sa 219 vrsta gljiva, od kojih su neke retke ili su po prvi put konstatovane za jugoslovensko područje upravo na Kopaoniku. Istraživanja navode da je Kopaonik bogat vrstama gljiva i da je vredno područje za dalja proučavanja. Poznatije jestive vrste gljiva koje mogu da se nađu na Kopaoniku jesu: vrganji (Boletus edulis, B.pinicola, B.aereus...), lisičarka (Canthareiius cibarius), smrčak (Morchella sp.), sunčanica (Macrolepiota procera), šampinjoni (Agaricus silvicola, A.nivescens, A. semotus...), bukovača (Pleurotus ostreatus), krasnice (Russula paludosa, R.cyanoxantha, R.virescens...), mlečnica (Lactarius piperatus), đubretara (Coprinus comatus), blagva (Amanita caesrea), puhara (Lycoperdon perlatum)... Od otrovnih vrsta gljiva na Kopaoniku se mogu naći i smrtonosno otrovne gljive: zelena pupavka (Amanita phalloides) naša najotrovnija pečurka, ušiljena pupavka (Amanita virosa), panterovka (Amanita pantherina), muhara (Amanita muscaria), ludara (Boletus satanas), smrdljiva suncobranka (Lepiota cristata)... Gotovo sve jestive gljive, veoma cenjene i tražene, imaju svoje prave pravcate otrovne dvojnike čak smrtonosne! Ukoliko niste vrstan poznavalac gljiva nemojte se upuštati u bilo kakve avanture vezane za branje i pripremanje jela od gljiva! Turizam 24.04.2006. Zbog povoljne klime, broja sunčanih dana u godini, geomorfološke raznovrsnosti Kopaonik je izuzetno pogodan za razvoj turizma. Kopaonik pruža posetiocima – ljubiteljima prirode, uživanje i lepe doživljaje... U okviru Nacionalnog parka izgrađen je prelep turistički centar sa sistemom žičara i skijaških terena za alpsko i nordijsko skijanje. Kontakt: JP Nacionalni park Kopaonik 36354 Kopaonik tel: +381 (36) 71 011 i 71 229 fax: +381 (36) 71 098 email: nacparkkop@ptt.yu PONUDE NP KOPAONIK LETNJA PONUDA Pešačke ture - obilazak najatraktivnijih destinacija NP Kopaonik, uz pratnju vodiča.Svakog dana posećuju se određeni predeli a prave se i jednodnevni izleti po dogovoru sa Vama kao i branje sezonskih šumskih plodova i sakupljanje lekovitog bilja. (bliže informacije u upravoj zgradi NP Kopaonik na telefon: +381 (36) 71 011 i 71-229). Izleti se izvode po mestima predviđenim za te prilike. Od izletišta koja se uređuju značajnija su: Metođe, Kadijevac, Đorov most, gde se izletnicima pruža mogućnost za aktivan i pasivan odmor. U saradnji NP Kopaonik sa korisnicima NP Kopaonik dobijate brojne i interesantne ponude u kojima možete uživati i doživeti nazaboravne trenutke, na ovoj planini, kojoj podjednako prijaju i leto i zima. Manastirske ture – obilazak srednjevekovnih manastira i svetilišta u okruženju Kopaonika: Studenica, Sopoćani, Đurđevi stupovi, Gradac (bliže informacije u upravi Genex–Group, Turistički centar Kopaonik, telefon: +381 (36) 71 977) Vinska tura – obilazak Župe Aleksandrovačke poznate po kvalitetnom vinu i rakiji (informacije Genex-Group +381 (36) 71 977). Splavarenje Ibrom - sa obilaskom srednjevekovnog grada Magliča Paraglajding škola - obuka u rukovanju padobran krilom Planinarenje - Pančićev vrh, vrh Šiljak, Kozje stene, Markova stena... planinarske staze vode kroz prelepe četinarske i listopadne šume, planinske livade i pašnjake... Škola Jahanja - na konjima uz pratnju vodiča jahanje kroz prelepe predele Kopaonika Škola u prirodi - boravak dece nižih razreda, upoznavanje sa prirodom Kopaonika, sa biljkama i životinjama, ekologijom... ZIMSKA PONUDA Skijanje - na prelepim ski stazama interesantnim i za početnike i za iskusne skijaše, Snowboarding i Paragliding - kombinacija padobranstva i skijanja, Zimske noći - Kopaonik pretvaraju u planinu zabave i provoda. INFORMATIVNI CENTAR NACIONALNOG PARKA KOPAONIK Zgrada Javnog preduzeća NP Kopaonik na Kopaoniku je i informativni centar NP Kopaonik. Informativni centar je i polazna tačka svih naučnih, kulturnih i turističkih zbivanja u Nacionalnom parku. U NP Kopaonik, u okviru informativnog centra, radi vodička služba za prezentaciju i popularizaciju NP Kopaonik koja održava predavanja i u prirodi i u okviru zgrade, praćene video projekcijama, pre svega filmova o Kopaoniku a zatim i filmova o svim zaštićenim predelima i ekologiji SrbijE. Informativni centar ima salu u kojoj se održavaju manji ili veći skupovi, sastanci, predavanja i drUGE aktivnosti vezane za očuvanje i unapređivanje prirode. U zgradi informativnog centra prodaju se različiti proizvodi u vezi sa upoznavanjem i očuvanjem prirode i NP Kopaonik – prospekti, razglednice, planinarsko turističke karte, knjige, video i DVD zapisi ... Smeštaj na Kopaoniku (korisni linkovi) www.tckopaonik.com www.jatkopaonik.com www.kopaonik-genex.com www.kopaonik.net Kako stići do Kopaonika Do NP Kopaonik može se stići iz nekoliko pravaca i to: Iz pravca Beograda auto-putem Beograd-Niš pa preko Brusa ili Jošaničke Banje. Iz pravca Beograda Ibarskom magistralom preko Jošaničke Banje ili preko Raške i Rudnice - autobusom ili automobilom. Šta posetiti Proučite kartu predela kroz koje putujete. U ovom delu Srbije otkrićete mnoga turistička mesta, banje, srednjevekovne gradove, crkve i manastire. Uz put možete napraviti predah u nekom od njih. Sopoćani, Studenica, Žiča, Maglič, Vrnjačka i Mataruška banja, vredni su Vaše pažnje. Živopisni predeli okićeni vinogradima, voćnjacima, cvetnim livadama i stoletnim šumama pratiće Vas svuda uz put i ostaviti snažan utisak koji će Vas naterati da uvek i iznova pohodite ovu planinu. A da i zima može biti prijatna uverićete se ako posetite Kopaonik, planinu kojoj zima zaista prija!